Окупљене учеснике и госте фестивала поздравили су Наташа Ђелошевић, заменик директора ИК Клио, Светлана Безданов Гостимир, председник жирија и Зоран Хамовић, директор ИК Клио.
Међу учесницима посебно је озбиљан и савестан био рад гимназије из Лознице, који је представила једна ученица тима. Приказали су тротомну енциклопедију Историја филма у хтмл са пуно линкова са додатним објашњењима кључних речи. Као медисјко проширење књиге направили су слоу-мошн филм о јабукама.
Гимназијалци из Новог Сада приказали су књигу „Телевизија“ Дејвида Мек Квина, радећи мала истраживања у школи о риалити-шоу, серијама које њихови вршњаци гледају итд. По процени жирија гимназијалци су свој рад приказали на високом академском нивоу.
Забаван је био тим Зрењанинске гимназије који су медијско проширење књиге обавили кроз сатиричан наградни квиз, који је повремено прекидан рекламама и дневником, осврнувши се тако на актуелни програм са карактеристикама „хлеба и игара“.
Најатрактивнији је био тим ученика суботичке Гимназије „Светозар Марковић“ који су снимили мали филм о Мадони, приказујући кроз њега, помало невешто, вредности модерног доба. Млади Суботичани су, заиста, имали праву филмску екипу са главном глумицом, невидљивим монтажером (био је на балкону), мајстором фотографије, костимографом…
Друга економска школа из Београда:
Гимназију „Бора Станковић“ из Врања нисмо успели да фотографишемо јер смо се тад припремали за сопствени наступ.
У паузи до проглашења награда стигла је Ана Пешикан, наставницима позната као један од аутора пројекта и приручника „Активно учење“, а свима у нашем пројекту и као рецензент књиге „Из школе“ коју смо приказали. Наставници су провели пријатно време у разговору с њом.
Креативности нема без знања тј. услов креативности је знање – рекла је Ана Пешикан пред проглашење награда.
Док су се наставници дружили с Аном Пешикан, пажњу ученика заокупио је гост изненађења Урош Ђурић, најширој публици познат као анђео металац из килтног филма „Ми нисмо анђели“. мало је познато да Урош уопште није глумац по вокацији, него академски сликар. Не знајући за овај податак наша глумица Смиљана Живолић сликала се са „колегом“.
Након паузе организатори и жири су се ускомешали, након чега је прво председница жирија Светлана Безданов Гостимир истакла предности сваког од радова. За рад Паланчана рекла је да је по многим обележјима искочио из очекиваног: и зато што је учествовала основна школа, и зато што су о медијима озбиљно учили и имали платформу електронског учења, и зато што је књига за приказ била из друге едиције.
По оцени жирија рад Паланчана је ван конкуренције и заслужује гран-при награду, али пошто је отганизатор није установио, добили су „утешну“ 1. награду.
Питање за присећање:
-
Ко су остали награђени, и због којих квалитета су добили 2. и 3. награду?
-
Невезано за образложење и одлуке жирија, чији радови су вам се посебно допали и зашто?
Након Фестивала штампана је брошура о фестивалу:
Отишли смо на Фестивал, а заправо нико од нас није знао шта они траже од нас. Како треба да изгледа рад који ће понети неку награду. Када сам погледала све, наш рад је заиста био другачији. Рекла бих, квалитетнији, опширнији, студиознији. Али опет, ко зна шта жири тражи? Надала сам се некој од награда, али првој… Уопште. Чак нисам ни знала шта је прва награда.
Мислила сам да ће највећи утисак на жири оставити суботичка школа јер су били препуни самопоуздања и њихов рад се некако издвајао по оригиналности. Деловали су некако „фенси“. А и они су били итекако убеђени у то! Лозничани су ми се допали јер код њих осећам неку озбиљност у раду и студиозност. И Врањанци су исто имали неку оригиналност. Новосађани су ми били бледи и неупечатљиви, а Зрењанинци су урадили „већ виђено“.
Не што сам ја део тима, али наш се заиста издвојио од осталих радова због свих оних већ наведених разлога.
БРАВО!!!
Одличан начин да се ученици и наставници афирмишу и размењују искуста у области мултимедија. Сјајан подстицај за даљи рад.
Окупљена сјајна екипа мени познатих и драгих људи.
Жао ми је што за овај Фестивал нисам знала раније јер сам у ситуацији да му пружим снажну подршку позивајући , путем мреже Удружења војвођанских учитеља, основне школе Војводине (и шире) да се придруже.
Вееееелике честитке свим учесницима, организаторима, а посебно Паланчанима.
Следећи пут ме имајте у виду.
Срдачан поздрав,
Вера Стојшић-Гашпаровски, Нови Сад
063/523-748
Драга Вера, пројекат је намењен првенствено средњим школама, основне тек улазе у пројекат, тако да смо ми пионири. Сигурни смо да би ти пружила снажну подршку, рачунамо на тебе у будућности. (Славица)
Од силног узбуђења пред проглашење победника, нисам успела да чујем ко је однео 2. и 3. место. Знам да је Лозничка гимназија однела једно од та два места, и због тога ми је веома драго. Они су се веома потрудили и направили читаву књигу. У току њихове презентације, на видео биму се приказивао садржај књиге. Књига је била веома опширна и добро урађена. На крају су приказали и кратки филм, направљен од слика у покрету, а девојка нам је објаснила какав је то начин прављења. Они су били моји фаворити за победу.
Рад Зрењанинске гимназије је такође био веома упечатљив, са тим квизом, вестима и рекламама, прожетим изразима из медија и шалама о њима.
И ја сам тотално заборавила који је чији рад… Сећам се само суботичког и лозничког. Суботички рад је био помало сиромашан. Онај филмић је изванредно урађен, са одличним специјалним ефектима, али стварно не видим какве он везе има са овим фестивалом. Девојка из лознице је дивно приказала историју филма, а онај слоу-моушн филм од преко 1200 слика ми се јако свидео. Свака част тој девојци на томе што је све сама приказала.
Честитам свим учесницима на доброј вољи, а победницима што су били најбољи. Желим вам сваку срећу! Свакако ћу се и ја са својим ђацима укључити следеће године, ако ми пошаљете обавештења на време.
Срдачан поздрав од проф. Љиље Марковић
Хвала што сте осетили потребу да са нама поделите радост. Увек смо срећни и поносни кад добијемо тако лепе вести. Укључићемо се у пројекат, бар се надамо.
Велики поздрав од библиотекарке Јелене.